[ad_1]
Da je taj “američki san” ostvarljiv, ali ne tako lako, pokazao je i Nebojša Nedeljković iz Ivanjice, koji je u “obećanu zemlju” otišao pre 17 godina. Sudbina ovog čoveka dokaz je da je sve moguće ukoliko ispred sebe imate jasan cilj, niste lenji i želite da napredujete. Izgovori u njegovom slučaju nisu postojali.
“U Ivanjici sam imao privatni biznis, a na nagovor prijatelja došao sam u Čikago. Prvih godina bio sam sam, bez porodice, bez pravih izvora prihoda. Radio sam sve, počeo da molerišem, onda bio konobar. Dani su se smenjivalo da nisamna z ni koji je datum. Sve što mi je tada trebalo u Americi bilo je radno odelo i pidŽama, jer ni za šta drugo vremena nisam imao. Samo rad, rad i rad .. do ostvarenja sna. Razmišljao sam ponekad i da se vratim u Srbiju , ali želja za uspehom bila je jača “, kaže Nebojša za RINU.
Nakon određenog vremena uspeo je da skupi dovoljno novca da kupi jedan kamion i počeo da vozi. U međuvremenu kupio je i staru kuću koju je renovirao, pa je tako sebi obezbedio još jedan posao. Svi su zvali Nebojšu da preuredi i njihove domove. Posle je prodao kamion jer nije mogao da postigne i jedno i drugo, radio je prema preporuci i uspeo. U međuvremenu je u Ameriku doveo i sinove Nikolu i Bobana i tada izgradnja njihove firm počinje krupnim koracima da ide napred. Tri Srbina usred Amerike uspela su da stvore veliku porodičnu kompaniju.
“Pokojna supuga im je dala blagoslov i obojica su bila pored mene. Na početku su radili sa mnom, ali posle su pokazali initijtivu da žele još više i tako je nastala naša transportna firma i radionica za popravku kamiona, Radili smo složno zato smo uspeli. Da bi zaokružili tu porodičnu priču kod nas u Čikago stigao je i moj otac Nedeljko. O njegoj vrednoći tek nema potrebe da se priča. Taj čovek iako je ušao or osmu deceniju, prvi dozi, prvi dozi mislim gives his geni udo. Oni stvaraju velike radnike “, priča Nebojša svoju životnu priču.
Međutim, iako je u Americi napravio dobar posao on želi da se vrati u svoju domovinu. Stranu zemlju poštuje zbog svega što mu je pružila, ali svoju Srbiju bezrezervno voli. Kaže, vratiće is za desetak godina. U Ivanjici je kupio jednu staru kuću, preuredio je i naprvio apartmane i sve to sam – u radnom odelu.
“Ljudi me pitaju, pa jel ‘moraš baš ti da radiš. Ne moram, ali rad je napravio čoveka i zato ne mogu nikad da sedim besposlen i tako će biti dok sam živ. Moje omiljeno odelo je bilo i ostalo ono radno”, poručuje ovaj vredni Ivanjičanin koji je ostvario svoj “američki san”.
(Kurir.rs/RINA)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Kurir
Author: Kurir
[ad_2]
