[ad_1]
Supruga najboljeg srpskog tenisera Novaka Đokovića u ekskluzivnom autorskom tekstu za “Blic” odgovorila je kritičarima koji su joj prethodnih dana upućivali brojne negativne komentare na medjeja na razliite tezst
Dobar dan. Ja sam Jelena Đoković.
Pretpostavljam da ste ovih dana imali priliku da čitate, a možda i učestvujete u diskusiji na temu objava na mom Instagram profilu. Nemam nista protiv što nekom smetaju neke stvari koje javno govorim. Podržavam da različito mislimo, ali ne i da jedni od drugih pravimo neprijatelje zbog toga što se ne slažemo.
Moja interesovanja su me dovela do različitih subject, author and mišljenja. Učeći i istražujući or onome što me zanima stižem na različita mesta. U današnjem, modernom svetu, ono što je bilo ponuđeno kao jedino rešenje, preispituje se i dopunjuje. Učenje je živa stvar, proces. Nema kraja. I za mene – nema dogmi koje moram slepo da sledim. Prosto sam otvorena da čujem i ono sa čim se ne slažem jer želim da preispitam ono što znam.
Sasvim jednostavna ideja, da na svom Instagram nalogu razgovaram sa ljudima čije su mi knjige i javni rad bili zanimljivi, pretvorila se u jedno od glavnih pitanja i problema u našoj javnosti. Naime, moj razgovor sa Nadine Artemis, or zdravlju zuba i tome koliko je to bitno za naše celokupno zdravlje, je izazvalo veliku buru u javnosti. Vrlo često pronalazimo u medijima pregršt saveta i podsticaja kako da očuvamo i poboljšamo svoje zdravlje kako ne bismo nužno završili kod doktora. Da li sam ja bilo kojim gestom rekla “Hej žene, izlečite karijes i stiže beba na proleće ?! Naravno da nisam. To nismo uradile ni Nadine, a ni ja.
Uvek sam trudila da u javnom obraćanju ne namećem svoj stav i mišljenje i da, pritom, poštujem pravo da različito razmišljamo.
Nemam ništa protiv da se neko ne slaže sa mojim pogledima na svet. Meni je, naravno, potpuno opravdano kada vidim sa koliko opreza svi my pristupamo informacijama. Svi smo se u nekom delu života opekli. Ono što delim sa ljudima ne mora biti korisno svakome, ali sam uverena da nije štetno. Zdravlje nam je svima theme broj jedan, pogotovo kada izostane.
Do sada sam navikla da moji javni stavovi izazivaju oprečna mišljenja, i to je skroz u redu. Ako vi i ja različite argumente vidimo kao validne, prihvatamo različite autoritete – da li možemo jednostavno da izbegnemo obrazac ponašanja u kojem je jedan od nas opasan, bolestan, iskompleksiran, dokon…? To negovanje kulture da samo ako mislite kao ja – vi ste ok, u svakom drugom slučaju mi smo neprijatelji – kao da postaje norma, s čim ja zaista ne mogu da se složim.
Kao majka dvoje dece, svaki dan ohrabrujem radoznalost njihovog uma, radujući se mnogobrojnim pitanjima koje mi postavljaju. Sa njima i ja učim. Međutim, parallel to tim, suočavam se ljudima koji mi poručuju da ne treba da mislim ili pričam o svim temama koje smatram bitnim. Kao da je danas postalo nedopustivo misliti i naglas reći nešto što nije opšte prihvaćeno u javnosti.
Ako ja nisam radoznala i ne postavljam pitanja, već isključivo klimam glavom za ono što mi je servirano kao jedina istina, propuštam da vidim koliko nam je predivnih različitosti ovaj svet ponudio. Takođe, svojim primerom utičem i na otvorenost uma svoje dece.
Zbog toga i ne posustajem, već želim da istrajem u svojoj želji za rastom i učenjem. Ovakvim stavom ću popločati put i svojoj deci da budu hrabri, da postavljaju pitanja, da se ne boje grešaka, i da nauče da ustanu kada ih radikalno saseku.
Učimo ih da ne pokleknu pred najbučnijim zviždačima, već da izadju kao pobednici jer veruju u dobro. I jer su u našoj porodici videli da je moguće.
(author: Jelena Đoković)
Notification trigger paragraph test
->
[ad_2]
