[ad_1]
Juče je jedna profesorka spalila sve svoje diplome ispred Skupštine Srbije. Uradila je to u znak protests protiv, kako kaže kvazi države, ljudi koji je vode, nemogućnosti da se do posla dođe bez partijske veze. Mnogi su razumeli ovakav njen potez prepoznajući u njemu bes i nemoć koje i sami osećaju. A onda je otkriveno da je bila aktivna članica jedne stranke.
Mnogi su već sinoć, dok su Vukova diploma, diploma filološkog fakulteta i druga priznanja još gorela na pločniku, počeli da podsećaju Enu Nedić da je bila deo onoga protiv čega se bori. Naime, profesorska srpskog jezika koja ima 36 godina najmanje dve godine je bila član stranke Pokreta obnove kraljevine Srbije (POKS) i kako je i sama rekla, preko njih je dobila posao.
Ona je, prema sopstvenom priznaju bila zaposlena u Pozorištu mladih u Novom Sadu zahvaljujući učlanjenju u stranku, a za uzvrat je morala da obavlja poslove stranačkjan ikujuk, uk, uk, uk, uk Kako je napisala na svom Fejsbuk nalogu na posao nikada nije išla, to joj je bilo strogo zabranjeno ali je radila u Info-službi stranke 6 dana nedeljno bez fiksnog radnog vremena.
“Moj posao obuhvatao je praćenje Medija, pisanje saopštenja za javnost na republičkom nivou, izjava funkcionerima stranačkim i predstavnicima nepismenim or Narodnoj skupštini, promocije Lázi po celoj Srbiji, svaki give praktično sam bila primorana gives Putujem or javnog trošku preduzeća, Cistoca ‘or Pirot, Prijepolje, Rašku, Divčibare, Vršac, Mačvu, Drinu … “, navodi ona između ostalog.
Ena, ali i ostali koji su na sličan način dobili posao su, kako kaže, masovno ucenjivani da će zaposlenje izgubiti, ili da neće dobiti mesto u predškolskim ustanovama, gerontološkom centru …
“Za napredovanje u karijeri koje nisam ni želela, nuđene su mi seksualne usluge, trpela sam svakodnevno mobing od strane nadređenih na najgnusnije načine … Moj jedini motiv boravka tamo su pokušaji da prehranim dete i doem jej doja sjek doja jek , piše ona dalje na Fejsbuku.
I sad, šta reći ovoj samohranoj majci, zovite je i bivšim botom, ako vam se tako dopada? Da li je bila u bezizlaznoj situaciji kad je pristala na posao koji joj je obezbedila stranka? Verovatno jeste, jer smo takve priče čuli toliko puta, ne samo za vreme ove vlasti, nego i prethodne, i one pre nje. Taj deo ne zvuči izmišljeno. Ali, nije ona jedina koja ima da hrani decu. Šta ako je dobila posao umesto druge samohrane majke koja ima tri deteta? Ne znamo da li se kaje što je uzimala platu za posao koji ipak nije radila. To nam nije rekla spaljujući diplome i buneći se protiv države. Nije rekla da ju je sramota što su je plaćali, kako sam priznaje da širi laži u ime stranke. To nije spomenula i ne možemo a da se ne pitamo zbog čega se baš sad odlučila na ovaj javni potez.
Sumnje nema, i ova žena je negde žrtva sistema i svega ovog što nam se događa i nije lako samo kriviti je ili braniti je. Nije sve tako crno ili belo. Oni kojima treba suditi ovde jesu oni koji su nas doveli dotle da ljudi nemaju drugu alternativu nego da pale svoje diplome, da lupaju u šerpe da bi ih neko čuo, da povlače poteze očajnika. U njih treba upirati prstom.
[ad_2]
